O ŠKOLOVANJU PASA

O školovanju psa

Svako živo biće, pa tako i pas, počinje da uči od trenutka kad dođe na svet i nastavlja da uči tokom čitavog života. Učenje na temelju grešaka ili uspeha u postizanju željenog prirodni je proces bez kojeg ne bi bilo opstanka vrsta i nemoguće ga je izbeći. Prema tome - vaš pas će učiti hteli vi to ili ne i bez obzira jeste li uopšte svesni da ga nečemu učite. Naravno, to ne znači da ćete ga učiti samo dobrim stvarima i onome što je korisno da pas zna. Kao i ljudi, i psi vrlo često uče pogrešne stvari. U početku se učenje šteneta uglavnom sastoji od otkrivanja što je njemu ugodno (npr. toplina majčinog tijela, spavanje s ostalim štencima, ishrana, sisanje  itd.), a čim mu sa 3 nedelje starosti prorade sva čula ono, doslovno, počinje  da “upija” sve što se događa oko njega. Vreme  od 3. pa do 16. nedelje starosti najvažnije je za stvaranje njegove ličnosti i upravo je zbog toga neophodno da se u tom vremenskom period, njegovom odgoju i socijalizaciji (privikavanju na stvari iz okoline, neobične zvukove i buku, ljude svih dobi i polova, itd.) posveti maksimalna pažnja. Prvo će to raditi uzgajivač šteneta, a onda vi. Iako se to mnogima čini preranim, zanemarivanjem odgoja u tom vremenu prepuštate štene samom sebi. Ne dajući mu upute o tome kako se sme ponašati i što želite od njega, zapravo potičete stvaranje različitih problematičnih ponašanja. Pravovremenim i kvalitetnim odgojem i socijalizacijom moguće je sprečiti nastanak mnogih problema od kojih u današnje vreme pati veliki broj pasa, a uz njih i njihovi vlasnici - agresivnost prema ljudima i psima, strah od pucnjave, nemogućnost ostavljanja psa samog zbog destruktivnosti i lajanja, neprihvatanje novog člana porodice, nepravilnim načinom učenja na malu I veliku nuždu i itd. Odgoj je prilagođavanje psa na život i saradnju s čovekom i prihvatanje vlasnika kao vođe svog novog ´´čopora´´. Mogli bismo reći da je to zapravo učenje psa pravilima lepog ponašanja. Budući da pas sa svakom osobom s kojom dolazi u dodir razvija različiti odnos (npr. jednog u porodici najbolje sluša, a sa drugim se najviše voli igrati, neke strance voli, a druge izbegava, itd.), neophodno je da se njegovim odgojem bavi samo jedna osoba, koja će s njim na kraju i živeti. Slanje psa na školovanje profesionalnim instruktorima nema dugotrajni učinak na njihovu poslušnost upravo zbog toga što vlasnici nakon završetka obuke psa najčešće i dalje ne znaju kako se pravilno ponašati prema psu pa on sve naučeno počinje zaboravljati. Psi su bića navike i bez ponavljanja nema garancije da nešto jednom naučeno neće zaboraviti.

       U našem kratkom predstavljanju odgoja i socijalizacije psa pokušaćemo da buduće vlasnike naučimo o pravilnom načinu ophođenja sa psom, pokušaćemo da Vas upoznamo sa  načinom na koji psi doživljavaju i shvataju svet oko sebe, kako komuniciraju I kako ćete sa svojim psom stvoriti pravilan odnos koji će mu pružiti osećaj sigurnost i ugodnije druženje sa vama. Bez stvaranja dobrih temelja pravilnim odgojem psa, nema ni kvalitetnog školovanja.Školovanje je učenje psa izvođenju različitih vežbi poslušnosti, npr. sedi, lezi, čekaj, dođi, itd. Pse ne školujemo pod pritiskom (npr. teranje psa fizičkom silom da zauzme određeni položaj), već postižemo željeno upotrebom motiva (hrana, igračka) i prilagođavanjem vežbi njihovim urođenim nagonima. Tako pas već od početka podstaknut motivom samostalno izvodi sve vežbe, uči brzo jer uz pomoć vlasnika uvek radi pravilno pa mu rad s vlasnikom, zahvaljujući stalnim uspesima i nagrađivanju, pruža zadovoljstvo.Iako je šteneće doba nedvosmisleno najbolje za početak učenja, odrastanje psa ne znači i kraj mogućnosti da ga nečemu naučite. Pas uči dok je živ i nikad nije kasno da se pozabavite s njim i olakšate sebi i njemu život stvarajući od njega dobro odgojenog i poslušnog psa. Bez obzira na to kojoj pasmini pripada vaš pas, je li mlad ili star, uz Vašu dobru volju i upornost ne postoji cilj koji zajedno ne biste mogli dostignuti.

Socijalizacija psa

Socijalizacija, odnosno navikavanje psa na različite zahteve iz njegove okoline najvažniji je proces u razvoju psihičkih osobina jednog psa. Mnogi uzgajivači, a posebno (novopečeni) vlasnici pasa, ne razumeju istinsku vrednost socijalizacije. Takođe, mnogi su vlasnici pasa skloni verovati izjavama ´stručnjaka´ kada im kažu da svog psa ne trebaju ničemu podučavati pre nego što napuni šest ili čak devet meseci.
Nije tačno da štene počinje učiti tek u starosti od sedam-osam nedelja, a da nije sposobno ništa ´ozbiljno´ naučiti sve dok ne dođe u neko ´odraslo´ doba. Štene počinje učiti onog trenutka kada dođe na svet. Mnogi uzgajivači zaboravljaju tu činjenicu, pa svoje štence drže izolovane od spoljašnjeg uticaja gotovo tokom celog vremena koje štenci provedu kod njih, da ih slučajno ne bi previše izložili svetu oko njih. To je zapravo velika šteta, jer nije moguće štene previše izložiti novim stvarima: ljudima, mestima, drugim životinjama, nepoznatim zvukovima, prirodnim preprekama... a upravo to predstavlja socijalizacija.

Uspostavljanje i rušenje autoriteta

Izgradnju autoriteta, tj. uspostavljanje položaja vođe čopora, vlasnik započinje od prvog dana kad nabavi psa. Kod štenaca i mladih pasa lakše je uspostaviti autoritet nego kod odraslog psa koji je već razvio svoje navike i uverenja o svetu koji ga okružuje. U svakom slučaju, vlasnikov autoritet mora biti neoboriv. Većina neiskusnih vlasnika pasa nije ni svesna svakodnevnih situacija u kojima pas ruši njihov autoritet pa ni kako se u takvim situacijama treba ponašati.
Neki od načina kojima možemo uspostaviti autoritet su sledeći:

• prvi ulazimo i izlazimo kroz vrata, idemo uz i niz stepenice, prelazimo put   i, uopšteno, određujemo smer kojim se kreće. Pas ne sme usmeravati povodac jer samo vlasnik, kao vođa čopora, ima pravo odrediti kuda se ide, a svi drugi ga slede bez pitanja.
• Vođa čopora jede prvi i dobija najbolje komade – stoga, idealno bi bilo da pas jede tek nakon članova porodice. Moljenjem hrane za vreme našeg obroka, pas zapravo zapoveda da mu se da hrana i to mu se ne sme dozvoliti. Pas sme jesti tek uz naše dopuštenje, tj. nakon što je izvršio nešto što smo mu naredili (npr., sedi i čekaj), kako bismo stvorili situaciju u kojoj pas misli da hranu dobija kao nagradu za učinjeno, a ne zato što mu je mi, kao podređeni članovi čopora, prepuštamo.
• Kad se to zatraži od njega, pas mora pustiti bilo koji predmet ili komad hrane koji drži u ustima. Suprotstavljanje režanjem, ugrizima i odbijanjem poslušnosti, dokaz je da pas misli da je on vođa. Vođa čopora poseduje sve pse u čoporu, kao i sve stvari članova čopora.
• U igri sa psima sklonijima dominaciji, mi smo ti koji uvek moraju pobediti. Neprekidne pobede nad čovekom, dominantnog psa samo još više održavaju u uverenju da je nadmoćniji.
• Pas ne sme spavati na krevetu, fotelji i drugim privilegovanim  mestima. U prirodi vođa čopora zauzima najbolje mesto za spavanje, najčešće na povišenom mestu sa kojega može nadgledati sve što se oko njega događa.
• Ne smemo dozvoljavati psu da stavlja šape na nas ili da pokušava „pariti“našu nogu – to su neki od načina kojima pas u čoporu pokazuje drugom psu da je iznad njega na lestvici hierarhije, odnosno da je dominantniji.
• Skakanje na druge pse takođe nije dozvoljeno. Osim ponekad u igri i prilikom pokušaja parenja kuje koja je u teranju, skakanjem na drugog psa i stavljanjem  glave na njegova leđa, dominantni pas drugom psu dokazuje svoju nadređenost.
• Tuča sa drugim psima, napadi na ljude, preteći stavovi i režanje nisu dozvoljeni – kao vođe, mi smo ti koji rešavaju sve sukobe i moguće probleme (bilo sa psima, bilo sa ljudima).
• Mi smo ti koji određuju kad je vreme za maženje, igru, itd. Podređeni članovi čopora nemaju pravo išta zahtevati pa tako ni našu pažnju. Zahtevanje je privilegija vođe čopora. Pas ne sme dobiti što traži kad to njemu odgovara, stoga ga u takvim situacijama treba ignorisati.
• Pas mora vlasniku dozvoliti četkanje, češljanje, pregledavanje šapa, zuba, testisa, rezanje noktiju, čišćenje ušiju i sl. Vođa čopora ima pravo u bilo kojem trenutku pristupiti sebi podređenom psu i raditi s njim šta hoće – vođi čopora to ne sme niko.
• Što češće tražiti od psa da leži i čeka: ležanje je podređeni položaj (nasuprot nadvisivanju, skakanju na nekog itd.). Podređeni psi u čoporu umiljavaju se dominantnijim psima u polučučečem ili ležećem položaju (na boku ili leđima), često im ližući njušku i ispuštajući par kapljica mokraće. Ostavljanjem psa da leži i čeka, u trenucima kad bi on hteo raditi nešto drugo, jasno mu namećemo svoj autoritet.
• Trebali bismo izbegavati situacije u kojima nećemo biti u mogućnosti kontrolisati psa kada ignoriše naučenu komandu (npr., ne zapovedati mu da dođe ka nama dok pušten trči na ulici-parku sa drugim psima, osim ako nismo sigurni da će poslušati. Odmah, a ne nakon što ga pozovemo pet puta.) Pas mora izvršiti svaku komandu vlasnika, a vlasnik, kao vođa čopora, stiče poštovanje svog psa zahtevanjem bezuslovne poslušnosti i doslednom korekcijom. Učenjem psa vežbama poslušnosti, vlasnik razvija osećaj za psa – počinje razumeti njegov način razmišljanja i principe po kojima pas uči. Tako sa psom uspostavlja pravilniji i kvalitetniji odnos u kojem i psu postaje jasnija uloga njegovog  vlasnika.
Međutim, vežbanje poslušnosti desetak minuta na dan ipak nije dovoljno za stvaranje pravilnog odnosa sa psom – najbitnije je kako se vlasnik odnosi prema njemu ostatak dana, odnosno u svakodnevnom životu. Ukoliko se stav vlasnika prema psu tokom vežbanja razlikuje od onoga koji inače ima „kod kuće“, pas će ubrzo shvatiti da rigorozna pravila ponašanja vrede samo u određenim trenucima i ponašaće se u skladu s tim. Promena u ponašanju psa uvek sledi nakon promene u stavu i ponašanju njegovog  vlasnika, tj. vođe čopora. Biti vođa je stvar stava, a on dolazi iznutra. Kada vođa čopora istče svoj autoritet, psu šalje poruku „moraš me slušati“ i time njegovi zahtevi psu postaju nepobitni. . Ovo su samo neke od značajnih stvari koje će vam koristiti I pomoći u odgoju i učenju vašeg psa. Naravno postoji tu još dosta toga vezano za pravilan odgoj pasa, ali nešto morate I saznati sami.

Malo slozeniji i po meni mnogo bolji način pojašnjenja za postupanje prema psima kroz socijalizaciju i edukaciju tokom odrastanja. 

Materijal je pozajmljen od gospođe Dunje Kovač doktora Veterinarske medicine, koja je po nama najkompetentnija osoba u celoj Srbiji, pa i u široj okolini što se tiče edukacije, socijalizacije i pravilnog ponašanja prema psima, kojoj se takođe ovim putem zahvaljujemo na saradnji.

Још корисних ствари и савета можете пронађи на сајту:http://sfscentar.com/category/ponasanje-pasa/ , такоđе овим  путем Вас  позивамо да подржите пројекат: http://sfscentar.com/category/projekat-zuti-pas-srbija/sta-je-zuti-pas/